У БЕОГРАДУ ОДРЖАН САСТАНАК О ТЕМИ „РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАКЉУЧАКА КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЗАШТИТИ ИМОВИНСКИХ ПРАВА СРБА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ ИЗ ТРЕБИЊА“

13.07.2021
image

У Београду је данас, 13.07.2021. године, одржан састанак о теми „Реализација закључака Конференције о заштити имовинских права Срба у Федерацији БиХ из Требиња“, који је организовала Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) и Представништво Републике Српске у Србији.

Директор РУГИПП-а Босиљка Предраговић рекла је да око 400.000 Срба полаже право на непокретности у Федерацији БиХ, те да очекује да ће и Србија пружити логистичку помоћ путем своје дијаспоре да се дође до свих тих Срба који су у иностранству.

Предраговићева је појаснила да је Србија укључена и путем својих институција, односно Управе за дијаспору и Србе у региону, која ће пружити логистичку подршку.

"Надамо се да ће се у будућности сарадња подићи на један виши ниво", рекла је Предраговићева, те оцијенила да треба ријешити проблем Срба који не могу да се старају о својој имовини у Федерацији БиХ.

Она је истакла потребу да информација о бесплатној правној помоћи Србима који имају имовину у Федерацији БиХ дође до свих Срба, власника тих непокретности.

"Ми покушавамо највише путем разних удружења, локалног или регионалног карактера, гдје су се људи удруживали, а који су избјегли из Федерације БиХ, да их обавијестимо о свему што се дешава кроз поступак хармонизације у Федерацији БиХ, када се успоставља и замјењује земљишна књига пред надлежним судовима, гдје долази до отуђења њихове имовине", рекла је она.

Према подацима РУГИПП-а, око 400.000 Срба полаже право на непокретност у Федерацији БиХ, а ако се узме податак да су Срби насељавали рурална подручја, то је неких 30 одсто територије Федерације БиХ која припада Србима.

"Самим тим кроз институције Србије, која има развијенију мрежу дијаспоре покушавамо још више да дођемо до свих заинтересованих, не само оних који су директно уписани као власници, него и насљедника тих власника, како би их упутили на њихова права и могућу заштиту", навела је Предраговићева.

Она је подсјетила да је српска имовина која је остала у Федерацији БиХ, која се не обрађује и уређује, запуштена и да је довољно три године да зарасте у неку шикару и шибље или шуму.

Такође, она је упозорила и на опасност од такозваног поступка одржаја, односно да неко од грађана ФБиХ који обрађује 10 или 20 година неку српску земљу стекне право власништва.

"Познато је да је Законом о стварним правима предвиђена могућност да након 10, односно 20 година неко тим путем стекне право власништва над земљиштем гдје нико није покренуо тужбу за сметање посједа нити затражио правну заштиту за незаконито обрађивање његове земље", навела је она.

Она је изразила сумњу у поступке пред судовима Федерације БиХ у вези са одржајем, те указала на исполитизоване одлуке самог Суда БиХ, као и нижих судских инстанци, када су Срби у питању.

"Што се тиче објеката, уколико се о њима не стара, они пропадају, урушавају се, губе на вриједности, што је можда и неки крајњи циљ грађана ФБиХ који имају одређене жеље према тим непокретностима", истакла је Предраговићева.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Милимир Вујадиновић рекао је да је чињеница да, у најмању руку, неким чудним законским рјешењима власти Федерације БиХ покушавају да одузму имовину Србима који су одселили са тог простора, те да ће се радити да се тај процес сведе на минимум.

"Ми ћемо се као институција у сарадњи, пре свега са институцијама Републике Српске и представницима српског народа из Федерације БиХ, удружењима, појединцима, политичким представницима тамо гдје их имамо, потрудити да тај процес колико год је могуће сведемо на минимум", навео је Вујадиновић.

Он је додао да ће се трудити да помогну институцијама Републике Српске и српском народу у Федерацији БиХ да сачувају своју имовину и српско име.

Вујадиновић је истакао да је политика Србије данас да искористи свој политички, економски и сваки други потенцијал и да се нађе на испомоћи свим сународницима гдје год живјели, па и у Федерацији БиХ по овом питању.

"Свакако поштујући уставни, законски поредак БиХ, али и држећи се онога што је Споразум о паралелним специјалним везама Србије и Српске, Дејтонски споразум, али и европске конвенције које говоре о заштити имовине сваког човека", навео је он.

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујон рекао је да ће Управа сљедеће седмице кренути у кампању како би упознала Србе о могућностима заштите њихове имовине коју имају у Федерацији БиХ.

Он је додао да широм свијета има доста Срба из Федерације БиХ и да ће кампања бити вођена преко српских удружења широм свијета и српских институција, медија, друштвених мрежа.

Он је истакао да Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону може да дође до њих тако што ће активирати кроз своју базу података сва удружења са којима је у контакту, а такође и преко дипломатско-конзуларне мреже Министарства спољних послова Србије.

Гујон је напоменуо да сваки Србин и сваки потомак Срба поријеклом из БиХ може да се јави једној од шест регионалних канцеларија РУГИПП од Бањалуке до Источног Сарајева, преко Мркоњић Града, Бијељине, Зворника, Невесиња и на тај начин сачува оно што му припада, како би оно што је српско, остало српско данас и у будућности.

Координатор рада Канцеларије за стручну правну помоћ Србима у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић рекао је да је ова канцеларија до сада примила 4.000 захтјева Срба који имају проблем са својом имовином осталом у Федерацији БиХ, те упозорио на опасност да остану без ње због такозваног прописа о одржају, ако 20 година не обилазе своју непокретност, односно земљу.

Он је навео да се Срби највише жале на усаглашавање података, као и да постоји проблем са парцелама које су одједном нестале, са парцелама које су некада биле српске, а сада су се одједном појавиле као државне или општинске.

Састанку су, између осталих, присуствовали и савјетник предсједника Владе Републике Српске Синиша Настић, комесар за избјеглице Србије Владимир Цуцић, те шеф Представништва Републике Српске у Србију Млађен Цицовић.

Прва конференција о овој теми одржана 21. и 22. маја, а присуствовао јој је и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Млорад Додик.