На територији Републике Српске, постоје двије евиденције земљишне књиге, и то: 

• Земљишна књига заснована на подацима Аустро - Угарског премјера,
• Земљишна књига заснована на подацима новог премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији по Закону о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 67/03, 46/04, 109/05, 119/08).

Прве земљишне регистре на подручју Републике Српске чинили су катастар земљишта и земљишна књига, настали у периоду од 1886. до 1910. године на основу аустроугарског премјера (тзв. стари премјер), који је урађен у веома кратком периоду, од 1880. до 1884. године.

Премјер је вршен у полиедарској пројекцији и у основи је био лошег квалитета.

Премјер је првенствено рађен ради израде војно-топографских карата, а касније је искориштен за увођење евиденције о непокретностима, будући да на овим подручјима није постојала таква евиденција, те увођење пореског катастра земљишта.

До 1910. године формирана је земљишна књига за цијело подручје Босне и Херцеговине.

Ово је и прва евиденција о земљишту на поменутом подручју, односно територији данашње Републике Српске, настала на темељу премјера земљишта. На основу података овог премјера израђен је катастарски операт и земљишна књига која се и данас користи на појединим дијеловима територије Републике Српске.

Према Закону о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 67/03, 46/04, 109/05, 119/08), наметнутом од стране тадашњег високог представника у Босни и Херцеговини, од катастра некретнина (јединствене евиденције о непокретностима засноване на Закону из 1984. године), настале на темељу података  премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији (тзв. нови премјер), формиране су двије евиденције о непокретностима, и то: катастар непокретности са утврђеним корисницима на непокретностима и земљишна књига.

Земљишне књиге су јавне књиге, односно јавни регистри стварних права на непокре-тностима и других права, која су законом предвиђена за упис  (хипотека, стварне служности, права коришћења и др), као и осталих законом предвиђених чињеница од значаја за правни промет. Упис права на непокретностима као и упис свих промјена које се тичу података у земљишној књизи је обавезан.

Земљишна књига састоји се од: главне књиге, збирке исправа, збирке катастарских планова  и помоћних регистара (регистар власника, регистар парцела и дневник).

Према важећој законској регулативи, врши се одржавање ове евиденције о непокретностима, све до оснивања катастра непокретности.