Пописни катастар је настао непосредно послије Другог свјетског рата. На подручјима у којима су били уништени планови и операт у току Другог свјетског рата, извршен је попис непокретности и основан пописни катастар у периоду 1952. и 1953. године. Ова евиденција престављала је прелазно рјешење до успоставе нове евиденције засноване на премјеру и служила је првенствено у сврхе опорезивања и у статистичке сврхе, а формирана је на основу површине катастарске општине или на основу површине блока. У сваком блоку налазио се попис посједника са њиховим идеалним дијеловима.

Ова евиденција о непокретностима задржала се и до данас.

Према важећој законској регулативи, врши се одржавање ове евиденције о непокретностима за подручја за која је још увик у званичној употреби, све до оснивања катастра непокретности.